Signals and Systems Department Electrotechnical Faculty of Belgrade


Pioniri i stožeri rada u domenu medicinske tehnike

  • Kao i u svakoj drugoj oblasti potrebno je bilo da se javi jedna osoba sa dovoljnom željom i sposobnostima koja će okupiti oko sebe grupu ljudi i definisati granice u kojima će biti središte njihovog naučnog i stručnog rada. Inicijativa za odvajanje ove oblasti svakako potiče od Prof. Rajka Tomovića, koji je i u drugim domenima inženjerske i istraživačke politike imao pozitivnu pionirsku ulogu. U pedesetim godinama prošlog veka najjači centar za istraživanja u Beogradu je bio naučni institut u Vinči, tada sa nazivom Institut „Boris Kidrič“. Vinča je tih godina bila centar istraživanja u domenu nuklearne energije, i bilo je i pojedinaca koji su sanjali o Jugoslaviji kao atomskoj sili. Razvijanje metodologije proizvodnje, korišćenja i efikasne zaštite su bili važni faktori razvoja i pratećih disciplina koje su od posebnog značaja u medicini s obzirom na hazarde koji prate upotrebu nuklearne energije. Dr. Branislav Pendić, lekar koji je aktivno učestvovao u lečenju prvih poznatih žrtava nuklearnog akcidenta u IBK, Vinča je pružio značajnu podršku u razvoju sekcije medicinskih tehnologija ETAN-a i rana smrt ga je zatekla kao Predsednika Sekcije. U Zagrebu je grupa okupljena oko Prof. Anta Šantića i Prof. Stanka Tonkovića sa Elektrotehničkog fakulteta svoj interes pre svega usmerila razvoju mernih instrumentima i razvoju tehnologije i saznanja koja mogu da omoguće pravilno i efikasno snimanje bioloških signala. Grupa iz Zagreba je predstavljala i jedinstven most ka zvaničnim organizacijama koje su usvajale standarde u domenu primene medicinskih aparata i prihvatanju novih metodologija primene tehnike u medicini. Rad ove grupe je doprineo razvoju industrije medicinske opreme u Zagrebu koja je našla značajno mesto u klinikom radu u celoj zemlji. U Sarajevu se istraživačka grupa formirala oko prof. Anta Šurlana, koji je svojim nenadmašnim idejama i upornošću bio prvi koji je otvarao prostor primeni sasvim novih metoda, i sigurno najuporniji u sugestijama da je moguća mnogo bliža interakcija organizma i elektronike. Prof. Šurlan je svoj radni vek proveo delimično i u drugim sredinama (Novi Sad, Ljubljana), i značajno doprineo razvoju oblasti. Neke od ideja Anta Šurlana su danas utemeljene u tehnologiji koja se skraćeno zove neuralne proteze. U Sloveniji je rad u domenu medicinske tehnike počeo na Fakultetu za elektrotehniku u saradnji za Medicinskim fakultetom. Najjaču aktivnost svakako vezujemo za imena Prof. Lojze Vodovnika i njegovih saradnika Alojz Kralja, Tadej Bajda, Uroša Staniča. Prof. Lojze Vodovnik je svojom ogromnom energijom i izuzetnim sposobnostima prokrčio put idejama i radu u domenu primene električne i magnetske stimulacije u cilju uspostavljanja motornih i senzornih funkcija, a u kasnijim godinama i u mnogim drugim domenima. Rad Ljubljanske grupe je između ostalog rezultovao i razvoju jake istraživačko-razvojne grupe na Institutu „Jožef Štefan“ u Ljubljani, al i u razvoju pogona Gorenja, Iskre i drugih preduzeća.

  • Pomenuti istraživači su potpuno integrisali svoj rad sa grupom entuzijasta u raznim domenima medicine i sa raznim medicinskih ustanovama. Ne sme se svakako izostaviti aktivnost i rezultati Dr. Zorana Božovića, Dr. Zorana Stoiljkovića i autora ovog teksta iz Beograda koji su neumorno u dužem periodu doprinosili visokom nivou rada na Komisiji za Biomedicinsku tehniku. Rad na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je bio veoma značajan za stvaranje obrazovnih profila u Novom Sadu i Beogradu. Prof. Novak Jauković je zajedno sa kolegama Božovićem i autorom ovog teksta veoma zaslužan za razvoj ove oblasti u Podgorici.

  • Spisak imena istraživača, lekara, i inženjera koji su doprineli razvoju Sekcije i prepoznatljivosti ETAN-a u domenu biomedicinskog inženjerstva sigurno nije potpun, i sigurno je da i neki drugi zaslužuju da se nađu na listi. Autor ovog teksta se iskreno izvinjava svima koji su izostavljeni, a trebalo je da se nađu na spisku.

  • Treba reći da je učešće lekara na početku rada Komisije bilo značajno, ali da je ono vreme jako smanjeno, s obzirom da se povećavala aktivnost u drugim profesionalnim organizacijama lekara. Rad u ovoj oblasti je stvorio uslove za razvoj kritičkog mišljenja i formiranja obrazovnih profila i glavnim gradovima Jugoslavije, kao i formiranje istraživačkih grupa u vodećim naučnim institutima (Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Institut „Mihajlo Pupin“, Institut za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, Elektrotehnički fakultet, Beograd; Institut „Jožef Štefan“, Institut za rehabilitaciju Slovenije, Klinički centar, Ljubljana; Institut „Ruđer Bošković“, Elektrotehnički fakultet, Zagreb; itd.).

  • Rad u pomenutim ustanovama je doprineo da oblast biomedicinske tehnike privuče veći broj mladih istraživača, ali i da obezbedi značajna sredstva od vodećih međunarodnih agencija za finansiranje istraživanja i standardizacije iz Evrope i Severne Amerike.

  • Posebno značajno mesto u razvoju oblasti Medicinske tehnike zauzima i Centar za multidisciplinarne studije (CMS) u Beogradu koji je prerastao u Institut za multidisciplinarna istraživanja koji je članica Univerziteta u Beogradu. Ovaj centar je u velikoj meri i nastao radom istaknutih „Etanovaca“ pre tridesetak godina, i to ne samo u domenu biomedicine, već i oblastima neuronauka, materijala, nauke o stanovništvu, veštačke inteligencije itd. CMS je danas istaknuta samostalna naučno istraživačka ustanova kojoj i dalje Univerzitet u Beogradu poverava magistarski i doktorske studije u oblasti biomedicinskog inženjerstva i tehnologija. Posebno mesto u razvoju ove oblasti imaju profesori Zoran Stojiljković, Ljubomir Radanović i Mirjana B. Popović.

 
  • Prof. dr Dejan Popović


Designed by Matija Štrbac